Like this:

Ajde, da i ja nešto napišem.

Čitam noćas Blog-Poštu jednog veoma talentovanog Twitter Poznanika… i njegova Frustracija o Ludilu (njegova u Srbiji, moja u Nemačkoj) predje i na Mene… I to usred nekih drugih mnogo prijatnijih misli o mom najboljem Twitter Drugu (Ime neću da vam odam). I pre nego što je moj Najbolji Twitter Drug uspeo da me odpremi svetski u Krevet desi se znači ta Frustracija’Poetična MejlPošta i sjebe čitavu stvar…

Poetičan Twitter Poznanik hoće da ode iz Srbije…

A evo mog Odgovora na sve to:

Dragi Poetični Twitter Poznaniče,

Ja sam se ovde na Zapadu svih Pravila držala, … Završila Privatnu Akademiju čisteći tuđe Klonje svako jutro pred Predavanje, dok su neka druga Deca nekih Buržuja još razmišljala, dali oni uopšte studiraju zato sto je Tata ili Tatin Otac rekao.

Usralo me je da sam Praksu radila kod Agencije “Milla & Partner” (www.milla.de, momentalno jedna od vodećih Event Agencija Evrope) koja mi je pokazala Svet. I to sam ih našla u Telefonskom Imeniku. Počela sam kao jedina Grafičarka u Firmi od 10 Ljudi a na kraju Prakse završila na Empire State Building u Njujorku (pa se ispovraćala, jer se bojim visine).

Završila sam Akademiju (http://www.merz-akademie.de/cms/). WTF! Master of Arts! Ko je mogao, a ja nisam, (jer nisam htela i engleske Klonje da perem) išao je još dve dodatne Godine na Saint Martins College of Art and Design za London (jer postoji kooperacija između te dve akademije) da bi se dobila još po koja Titula.

Da bih se ja spasila Klonje, i ostalih Govana na drugim mestima, krenem da se zapošljavam. I usere me. Dobijem prva u Klasi Posao kod Firme “Strichpunkt” (www.strichpunkt-design.de). I opet ja prva Grafičarka: Firma je inače danas do Plafona, sve Nagrade Obrstila po svetu, za Fine Grafik Design su Najbolji. Moj Šef je bio patološki Sadista. Antisemit. Rasista. Čist Arijevac. I ja sam se svaki dan pitala, što je on mene zaposlio. Zvao me je “Četnik”.

Vodio je Firmu sa svojom Devojkom (znači bilo nas je troje samo u Firmi) koja je bila Bulimična-Anorexic-Histerična Zmija.
Ja nikad nisam dobra kad treba da radim pod stalnim Strahom od Koleričara. Tako da sam moju Kreativnost svaki put od Nervoze ispiškivala u WC-u Agencije. Otkaz sam dobila definitivno nakon 8 Meseci i to nakon ove kratke Pričice:

Božić. Veselo! Više: Mora biti Veselo!
Hajde da proslavimo u Firmi!
Došlo još par Ljudi.
Hajde Društvene Igre! Hajde.

Dart.
(Neznam zasto su Šefovi u mom Životu uvek hteli da se takmiče sa mnom, ili da me slome, ili da me pojebu, sjebu,..)

Hajde Dart.

Ja kažem: Ja neznam!

To se mom Šefu izgleda svidelo da ja nešto neznam i on kaže da moram jer svi igraju.

(Ja vidim da oni svi oko Centra, pa reko, neću ni ja bolje)

Uzmem ja i kažem: Ali samo jednom!

I pogodim mojom Levom u Centar.

Moj Šef me je pogledao. (Ja mislim , da je sutradan otvorio koncentracioni , ja bih prva išla kroz Odžak)

A ja sam samo rekla Laku Noć, i otišla.

Otkaz je sledio. U ponedeljak. Na stolu.

Čista Egomanija. I takvih bih mogla da ovde toliko nabrojim … Zacrneo bi Ekran.

Mali Izvod iz nepostojećeg Romana “moja Iskustva na Zapadu”:
Scena par nedelja kasnije nakon što sam Šefu sklonila njegovu ruku sa mog Dupeta: postavljanje novih radnika pored tebe sa nagoveštajem: ovu plaćam 500 evra manje nego tebe, pa da vas sad vidim! Rezultat: nova radnica je dobila otkaz 6 nedelja kasnije.

ili usred meetinga sve muškarci, jedino ja Žena: Šef meni, a ja zakopčana do grla: “Jednim pokretom bih Gospdjici Vukic sad mogao da skinem sve što ima na sebi!”…. što se više “skidalo” na Mitinzima, ja se više oblačila.

ili Prezentacija Home Page-a, Šef sedi iza mene sa ostalima, ja pokazujem moj rad (tada se znalo da sam u trudna; bila sam već u petom mesecu): “Ah, mogao sam i ja da Vam napravim dete,… ja sam mog sina napravio u jednoj jedinoj Noći!”

Šta sam naučila kroz sve te Godine:

Lepo je spavati u Hotelu sa 5 Zvezdica kad ti Firma plaća, lepo je ići na Božićnu Party od People Magazine usred Njujorka i upoznati neke koje si video u Bioskopu kao dete, lepo je leteti Avionima i voziti se taksijem na račun firme, .. jesti Sushi, nemisliti na sutra,… ne misliti da nemaš kuću, nemaš nikog ko da te čeka, nemaš nikog ko da te isprati, nemaš nikog sa kim ćeš stvarno da se nasmeješ, izplačeš, izdereš, … nemaš krsta, nemaš boga, nemaš duševne hrane, nemaš normalnog razgovora. Nemaš nikog kad se razboliš. Ni Žive Duše. Ni Mačku. Ni Biljku. Nemaš nikog usred Noći. Nemaš Nikog usred Dana. Nemaš nigde Nikoga. Jer si prodao Dušu Đavolu. A Karijera je Đavo.

Radiš 16 sati dnevno.

Histerično se smeješ sam sebi u Ogledalu.

Sklanjaš Ruku Šefa sa svog Dupeta i postavljaš ga na mesto gde pripada. Sa druge strane.

I shvaćaš da kao Stranac, Žena, Pamet, Sposobnost, Vrednost …. nikad nećeš biti priznat kao Hans i ostali Hansovi.

Moj Otac me je skoro iznenadio govoreći mi :

“…. Ali ti nisi bila takva!”

Da, ja nisam bila takva. Ja sam bila Iluzionista. Titov Pionir. Programirani Idealista. Utopista.

Ja sam radila ko magarac. Sklanjala Tudje ruke sa svog Dupeta sa ledenim smeškom na usnama i svaki put čekala da dobijem trešnju sa vrha Torte.

Ali ovde su sve Kolače već odavno odneli. Nema više.

Kad sam pre Pet Godina zatrudnela (i najzad počela da se radujem nekom privatnom Životu) poslednji kreativni Direktor mi je rekao : Sad si tvoju Karijeru upropastila!

Možda mi je ta neka Karijera upropašćena. Ali moja Duša mi se ponovo vratila.

I nema. Nema ničeg lepšeg nego kad mi moj Sin kaže:
” Ti si najbolja mama na svetu, i ti znaš najbolje da spremiš moju Sobu!”

A za Karijeru ćemo još videti.
Ne ovde.
I možda ne sutra.
I možda ne Karijera.

Ali definitivno kući, u Srbiji.

Jer ovde si dobar samo ako rintaš ili te pojebu. (Sad rintaju mlađi za mnogo manje para… to se zove: Generacija Prakse)

Kad nemože ni jedno ni drugo, pakuj kofere i putuj odakle si došao!

ps. Što se tiče Amerike, …takođe, kao i Nemačka. Čim pređeš Most iz NYC prema Connecticut i vidš White Picket Fences shvatićeš da ni tamo ne pripadaš. Tamo je Mozak zakrečan kao i Ograde ispred Kuća. Moj Savet: Proputuj, al´ se Kući vrati.

Nastavak Sledi, kad budem imala Živaca da pišem.